Жена
„494 - ЖЕНА
Она је журила кући, јер су то вече очекивали госте и ми се опростисмо с тиме, да се нећемо два дана видети, јер ћу ја бити заузет неким важним по- | словима. |
Њојзи се моја одлука није допала, ал не хтеде отворено показати, да јој је криво. Ја сам то опазио тек по кратком бледилу, које се за трен ока указа "на њеном лицу, када јој рекох да се два дана нећемо „видети. |
Морам ти признати, да сам се одмах после тога покајао, што сам тако одредио, али не хтедох повлачити реч, тим мање, јер сам видео, да је она на то "олако пристала.
Тога часа се у мене породила сумња, да се моја Олга и осим мене добро забавља, мада ми се она. свагда клела, да нема човека на свету, с којим би се
она ма и у разговор упустила. — Ти. И само ти си једини на овоме свету — уверавала ме је, свагда, бестидница — ради кога живим и кога волим.
Јуче предвече, када је било редовно време нашег осастанка, не могадох издржати, него се упутих у њену улицу, надајући се да ћу је можда ипак срести и видети. — Ти се смејеш — прекиде причање мој друг 'опазивши мој нехотични дсмех. — Имаш право. Смеј "се. То сам и заслужио. Јер то не чине озбиљни људи, него дечаци и шипарци. Али, сад је све једно. Мораш саслушати ову исповест, макар се колико смејао.
Још пре него што бих га умирио, мој Бранко је продужио причање не дајући ми до речи доћи |
— Таман сам стигао био близу њезине куће, | кад у мраку спазих њену другарицу Веру са њеним поручиком Немцем. Они су баш прелазили на другу „страну, а јасно је било да су били код Олге.
Још јаче ми се смркло пред очима, када сам то видео, јер се уверих, да ми је Олга лагала, када ме је уверавала, да се не познаје и да се неће упознати "са пријатељем своје другарице.
Ти знаш, колико мрзим тога надувенога и вечито налицканога Немца, за којим наше женскиње,