Жена

ЖЕНА 495

"тако рећи, ломе вратове. Олги сам рекао, да ми од оног дана, када је први пут видим у његову друштву,

"ни пред очи не изилази. Она је, сваком том прили-

ком, готово увређено одбијала од себе и помисао да би она могла своје обећање прекршити. Осим тога ме

"је свагда уверавала, како се гнуша таких људи као

што је пријатељ њезине другарице, коју она од детињства воли као рођену сестру. Ту мој друг застаде, дозва слугу и нареди му,

да донесе — коњак. Искаписмо ћутке по једну чашу, припалисмо цигаре, те мој друг настави причање а ја слушање.

— Од тога часа као да је враг у мене ушао. Нисам имао мира. Све ме је нешто копкало. Осећао сам да Не се нешто необично догодити. И заиста се и догодило.

Вачерас устадох од стола и не окусивши јела. Осећао сам, да ме нешто гони, да идем од куће, ал куда, нисам ни сам знао.

Теби сам се зацело надао, али сам зато ипак кренуо. Ишао сам бесвесно и, не знам ни сам како, нађох се у главној улици. Баш хтедох прећи улицу на ћошку код касине, кад наиђоше саонице и ја за-

стадох да прођу и случајно погледим у споредну улицу.

Код тих речи нервозно заиграше мишићи око

уста мога друга; он нагло ђипи и стаде пред мене.

— И шта мислиш, кога сам видео> Још пре него што бих могао одговорити, наставио је он причање до крајности узбуђен и раздраен. — Видео сам њу са Вером и поручиком. На те речи ухватио ме је обема рукама за ра-

_ мена, оштро ме погледао и снажно протресао, као " да сам ја томе узрок, што је Олга била са поручиком.

1

— Разумеш ли — викао је мој раздражени друг — видео сам је у друштву са оним швапским мајмуном. После тих речи мало застаде, као да је хтео да «се прибере, за тим, усиљавајући се да буде хладан, продужи: |