Жена

528 6 ЖЕНА

Дед' оживе, па и Вера, Горчина их мање мори, Одахнули, Вера збори: Не треба ми ни шећера.

један диван женски говор, |

"Скупштина удружења жена, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, била је у Београду последњег септембра и првих дана октобра о. г. О појединостима те скупштине биће још речи. Било је дивних говора, многих трезвених предлога и ми ћемо писати опшир„није, када се почне извађање. |

На тој је скупштини било женскиња из свију крајева српских, хрватских и словеначких, а може се рећи, да су била заступљена сва прича женска, просветна и добротворна.

Ток је седница био величанствен. Само је у неки мах дошло до незгодног и јачег судара. Тицало се: Како ће се звати удружење женских друштава Да ли југословенско, или српско, хрватско и словеначко. Српкиње хтедоше да се-забележи засебним именом: „Српско, хрватско и словеначко удружење“. А сестре Хрваткиње И Словенкиње, хтедоше да се каже: „југословенско“, јер би то значило да у том МИНИ нема три народа, него један народ.

Борба је око овога била дуга и огорчена. Напослетку су оставиле за други дан, са жељом, да се · сложе, а не да гласају.

Затим је рад мирно текао даље. У томе је дошао и велики значајан говор гђе Лепосаве Петковић, управитељице дома средњих школа. Она је прво: говорила о неправдама што их женскиње трпе у. данашњем друштву. Изнела је шкодљиве и неправедне законе, и тражила поправку. Затим је прешла на оне ужасне зулуме, што их је српска жена претрпела за време прошлог рата. Ово је све дубоко дирнуло и показало се, да су српске жене и у _најстрашнијим тренут-

К