Жена

није правило разлике. Интернирали су учитеље, пр фесоре, судије, адвокате, лекаре, али тако исто уч тељице, наставнице гимназијске, жене које су има какву професију па и све жене слободоумне. Интеј вирали су жене наших високих чиновника, које ни. хтеле да буду саучеснице у њиховим оргијама.

Знало се, драге сестре, колико је интернирањ тешко, па ипак у тим нејаким телима колико је било свести. — И наше су жене трпиле, браниле се, ч _калеи | дочекале своје. До душе 1 су наших би проређени, али дошли су.

Дивили су се патњама, дивили су се јунаштву својих жена. Зар је један отац казао: да сам ја знао, да ви тако живите, ја бих пресвисао. Сами Бугари _ тренутцима њихова пада јавно у новинама корели | своје жене и наше им за пример давали. Веле, да Б гарке од првога топа почеле су да пишу својима ! фронту, како се муче, и да што пре дођу. А Српкињ ако су им деца цвокотала од зиме, ишла у штраљал и крпама и јела самлевену тулузину, увек је писа своме мужу, ми смо добро, не брини за нас, ти чувај, ми се теби надамо, деца се поносе тобом.

Ето, така је српска жена била у рату и ако јој права тако ограничена била. У патњама се ну правила разлика. Људи су сами увидели, и да кад српска жена тражи права. за себе, они и с виде да она тиме неће да оспори вредност њихов Не, никада не. Човек Србин прославио је српско им Гробови су наших људи расути по целоме све! Својим гробовима они су разносили славу српск имена. Сви делови света, сва мора имају да при о патњама наших људи. На њиховим је костима ст рена Југославија. Слава онима, који су живи ив благодети својих напора, а слава, вечна слава и ве "спомен нека је онима, који су у тој надчовечанск борби пали. — Ми хоћемо да се одужимо сенима н их витезова, ми хоћемо да се одужимо напори! наших живих хероја, ми хоћемо да им покажемо, је рат, та најстрашнија школа у животу, српску ж преобразио, да ју је створио зрелом, да је створио