Жена

сл ~4 ЖЕНА

у наслеђу, меће удату жену у сумануте и само је _ једнак у изрицању казне. Молим Вас да ми домустите да се само један мо· менат осврнем на догађаје у којима је жена била потпупо равноправна са човеком. Осврнимо се само на оно страшно, тужно доба и које бисмо сви тако волели да га заборавимо и да је тако далеко од нас. , Кад нам је непријатељ запретио, прва је наредба била, _ деца преко 15 година и људи да се повуку из земље __а жене да остану да чувају огњиште. И наше су патње неизмерне настале, драге сестре, морам вам их рећи, и ако сам већ у толико маха чула да их разумете. Али верујте ми не знате. Само онај, који их је преживео може да осети. Наше срце још лопти од крви. Нама треба лека, нама треба нежност ваша, ваша топлина да нас њоме загрејете. Наша отаџбина јесте велика, али наше срце није весело, јер смо то ми прескупо платили. Последњи војници српски када су нас остављали, последње наше наде и узданице кад су отишле, последњи топот коњице кад смо чули, последњи пуцањ топа нашега, који као да нам је говорио збогом и ми смо клонуле, али с друге стране већ се појављивала неман, несрећа и када'је српска жена окренула главу са те стране, нестало је слабости, зграбила је једном руком своју децу а другу је опружила Богу говорећи: Очуваће их, очуваће их; ах ја ћу вас овде осветити. И осветила. Одмах је. створен један фронт жена који је како је лепо једном речено, најтежи био, јер није "имао позадине. Мучили су нас. Узели су нам све, али нам наду из срца нису могли ишчупати: Ми смо били за то време закопани као у гробу, без имена, без цркве, без матерњег језика, мучени, злостављани, кињени гледасмо да наша деца уче бугарске школе. Свештеници наши 164 на броју сваки трећи убијен је. Убијали су и жене и људе без разлике. У Млави нађена је жена са малим дететом закопана. А ја сам била сведок кад су 57 душа више женских него мушких у један дан на једном месту поубијали. Ту се