Жена

542 И ЖЕНА

доказано, онда је и могла постати већ и монистичка филозофија. и . И сад да утврдимо и ово: Конт је исповедао, да је наше знање непоуздано. И нисмо сигурни, да нећемо стећи нова искуства, која ће оборити старо. Истина је. И на то се много позивају они, који би хтели да сисају из прстију, јер бајаги искуство не вреди. Но кад би се поплашили од тога, да ћемо се може бити кад год и забатргати, па може бити и пасти, ми никад не би ишли, већ остали на месту. И никад не би јели, из страха, да можемо кад-год 10-. "кварити желудац. | - ј Конт је изрично тврдио, да је наше знање нпр. у звездарству дошло до врхунца, до краја и ми не-,_ "мамо шта више да тражимо по небу. јер оно што знамо, врло је мало. Али већ накратко после тога пронађен је стероскоп, па друге справе и за неколико | __ десетина година звездарство се развило до великог | " степена и баснословно се развија. и 7 | _ Но страх, да ово ил оно човеково искуство може | ___бити непотпуно, није се раширио. Напротив! Што год _ __ је наука већма напредовала, људи су постајали све поузданији у своје знање, и филозофија наших дана, “ монизам, све мање сумња у филозофију и све више верује, да ћемо ми моћи некада решити и "она питања, | · која данас још не можемо решити, већ сматрамо да . "су то само вероватне претпоставке. С тога је Бунде | замерио позитивистима што су занемарили ·филозо- | __фију, и били претерано неповерљиви према њој. > Овде је приказана историја филозофије све до најновијег доба веома укратко. А оно што сад долази, можемо сабрати у још краћој форми. јер данашња. филозофија није ништа засебно и одвојено, што не | би имало свога корена у прошлости. И њена "начела су веома незаплетена, кратка и прегледна. У | а Вунд је схватио филозофију овако: филозофија је општа наука, која може да прикупи сазнање свију наука у један неоспорни систем, те да задовољи по требе нашег ума и нашег дубљег осећаја. — Овде н: крају много је речено. Ту се каже, да је ум човек ј

ђ