Жена

ЖЕНА ђ 548

вазда тежио да реши оне велике загонетке света, __ човека и човечијег живота и да душевно стање наше мић) жуди да се та питања реше, А ако је фиифија у нами, она се не може одгурнути у страну пи је створио психофизику и пронашао меру, ом смо у стању мерити душевне осећаје и о ") је Пећ било речи. Али су и у томе ишли пред ! бар донекле Фехнер и други. Вунд доказује на ву искуства, везу између телесног и душевног живота. Он не искључује ни један део тела, јер сваки. део има на душу уплива и уплива на целог човека. Отуд је" дошла психо- физика. Психологија испитује душевне промене, физика телесне промене, али пошто је тело и душа једно, требало је створити нарочиту науку за нове погледе. Вунд стоји према томе на становишту: душа и тело нису по себи разни, него се само разликују у нашем схватању. Кад гледамо телесни рад, видимо тело, а кад гледамо душевни рад, видимо душу. А обоје је једно. Свет морамо сматрати као јединство. Тело и дух постаје једно због другог и једно поред другог, што је свакојако јединство. И Вунд не попушта од искуства. Зато и вели да ми искуством не можемо да решимо метафизичка пиња. Не можемо да утврдимо ко је бог, шта је цел вета. Али он ипак не одбацује та питања. Само. не смемо да пустимо уму на вољу, не ето треба и при ре__шавању питања о богу и цели сати да имамо на. __уму искуство свију наука. Само то неће бити сигурно "знање него хипотеза, вероватност. Вунд се и сам упушта у расправљање тих та__јанствених питања/ и према свему ономе што су утвр__ диле Пе каже: тако нам изгледа да у светском механизму има умне снаге, воље, осећаја као у нами. _ Према томе би ми били део целине. Бога би могли _ само тако разумети, ако га схватимо као „вољу света“ | А развитак света могли би само тако разумети, као __Излив божије воље. Бунд свуда види вољу. (Волунти_ зам). На место мира ону свему опажа живи рад, ак-_ тивитет. Зато стоји на становишту да у свету постоји јелна општа воља. (Волунтизам.)