Жена

"Свет је безграничан и вечан, и душа је вечна. |

_ до данашњег развитка, пролазила је многу форм

| "од тела. Наша права црква је природа. Закони н.

А

„Општа морфологија човека“. Позива сена Карла Б

Раценхофер каже: иза свега онога што ср гурно знамо, постоји пра-снага. Наша свест је извор оне праснаге у свету. Материја је производ сна ; Материја је супстанција као ствар по себи, не постој Она пра-снага је јединствено начело снега. Та пра снага руководи у нами начело усавршавања. једи наша свест може схватити истину. Зато, јер та све ! "извире из пра-снаге која је у свету. _ (а Хекел иде у најзнаменитије природњаке. М је проширио и усавршио Дарвинову теорију, и. уша. је у траг многим знаменитим природним закониме Али је знаменит и у филозофији. Његову књигу „3: гонетке природе спомињу на све стране. Човек, свет душа, бог, то су највеће загонетке по човека. (+ тврди: из ћелије постао је цео живот, па и 108

станција испуњава свет и све је у сталном кретању Све само форму мења. И душа човекова док је дош.

Већ у плазме, из које је све постало, постоји осећ: Потпуно несвесни. Доцније кад су се почели да ра _вијају органи, постао је осећај свеснији. После су "јаче развијали и усредсређивали живци, док се · послетку није развило оно, што ми зовемо данас ду! "Од физичког и хемијског састава нашег тела зави јачина нашег сазнања. — Што ми зовемо живо, р' _вило се из мртвог. Атоми, ћелије, ниже биљке, вотиња, човек развило се једно из другог. Човек ум је сасвим природна појава и стоји под закон који владају материјом. Душевна својства развила. се из телесних. Бог је у природи. Не може се двојити од природе, као што не може раздвојити д

живота могу бити само закони природе.

Занимљиво је што је Хекел писао у својој к:

"који је у многоме рашчистио ствар о искуству _ флексији, знању и сазнању. Неки хоће да важи

што нам пружа искуство. Хоће што· више и голих истина, несређених, одвојених истина. Др