Жена

ЖЕНА 595

њој његовој бризи и раду. Мој рођак и његова жена живели су у најлешцој слози и љубави. Он је био поштован и угледан у своме позиву, она најбоља жена, најнежнија мати, најбрижнија домаћица.

Ретке су таке куће, као што је њена. Она прва устаје, а последња леже. Ван куће се брине он, све набавља, а у кући она влада. Свугди стигне. Надзор води преко свега. Свугди пружи руку да помогне, свугди стигне њено око да примети недостатак. Домазлук јој је удешен најмодерније и најпрактичније. Све справе и машине у њеној су кујни. Кад ми је то показивала, образложила ми је, како је то уштеда у времену и радној снази. Код ње све функцијонира тачно на секунду. И нехотице, ма да сам јој се дивила, помислила сам у себи: Ретко је наћи оваку " жену. За све је она нашла времена. Пре доручка већ је све обишла у домазлуку и наредила шта да се ради. После доручка прешла је са децом дечије задаће и опремила их је у школу, а то је тако било, да су са оцем села на кола, јер је школа врло далеко, он их је онамо отпратио и онда отишао у болницу, где је био лекар и управитељ. Нас је пак она водила да видимо све што вреди видети у том великом граду, где они становаху. После подне смо нас две седеле на дивану, свака у једном ћошку уваљена у јастучићима и причале једна другој. Ту сам јој загледала у душу и срце. Ретко добра и племенита душа. Живела је сретно у браку, узели се из чисте љубави. Познали су се у друштву код њиних пријатеља. Тако се заволели, да никако није ни њеном ни његовом оцу пошло за руком, да их раставе. Обоје, и њен и његов отац, говораху, сувише сте млади, чиме да почнете живот, сретства немате, а у потаји обоје су мислили: она није, и он није твоје вере и народности. Све пребродише и узеше се. Првих година борили се са немаштином. Он беше потпоручник, мала плата, морало се радити и штедити. Она је вољно све сама радила, причаше ми. Није ни послуге имала, само његовог момка. И рубље сам сама прала, причаше ми весело. У нашој војсци лети офисири носе само бело одело,