Жена

ЖЕНА 601

ног циља и без озбиљне енергије. И у вишим иу нижим круговима девојци је једини идеал и циљ живота: лак и нераден живот, сјаји уживање. Али нису оне томе криве; оне су тако васпитане. јер васпитање женскиња састоји се заправо у томе, да девојке из школе обично понесу нешто мало школског знања, боље или слабије познавање страних језика, а сво остало време проводе у учењу гласовира, у шетњи, игри а понајвише у облачењу. Ни за породицу, ни за кућу, ни за живот не васпитава и не спрема школа женски подмладак. Па стога није ни чудо, што жене, које су већ по природи својој нежнијих и финијих · живаца, лако подлежу својим осећајима и својој машти. У недостатку другог умног а често и физичког рада, оне сматрају за свој једини задатак: да се допадну мушкима, да већ и по урођеном природном нагону МА своме нађу и задобију себи једнога изабраника — и под утицајем ових идеја оне су под сталним неким осећајним, песничким импресијама и вечито живе у неким цветним вртовима романтичног света своје уобразиље. Девојке гледају овај живот и свет увек у неким ружичастим бојама; у њих је илузија о жиу воту и свету увек врло жива и јака. И баш тога ради, када после као жене уђу у прави живот, када виде да живот, породица, друштво и свет нису онакови, као што су оне то замишљале, онда их обично прати разочарање. Ако јој се не задовоље сви прохтеви, већ вије добро. Чим јој осећајни свет не нађе задовољења, она изгуби равнотежу душе. Ово.су обично и почетци трагедије код жена. Женска природа је уз то и врло нестална и покретљива; на мишљење жене _ више утичу тренутни осећаји него ли разум. Стога она често пута постаје жртва тога свог осећајног света, своје страствености и често лако пада у вртлог грешнога живота. Она се зато не може ни осуђивати, него само сажаљевати; јер она је тако васпитана на празан, нераден и непрактичан живот. Намеће нам се сада питање: па шта је заправо циљ васпитања женскиња. Ако узмемо у обзир положај и позив жене, онда можемо приближно тач