Жена

ЖЕНА

само о томе, шта је у опште лепо, свима лепо, шта | је заједници лепо, а не само лепо Петру или Павлу. Има у свакој заједници људи који су ван света, ван заједнице, али о тима није говора, кад је реч о свету, о заједници. Ми имамо на уму само оног великог појединца, ону велику целину — заједницу.

Да се запитамо: Шта је то што нас заноси, одушевљава, допада нам се! Какви су то предмети, који су нам лепиг Како зовемо ми све оно, што нам је увек лепо, вечно лепо 2 Оно што је било нашим дедовима и прадедовима, што је нами лепо и што ће остати _ нашим потомцима лепо 2 Шта је то, што нам је безусловно, апсолутно лепо, под свима приликама лепо и што ће остати лепо 2

Људи су увек тражили оне предмете, који су безусловно лепи и вечно, лепи. Они су мислили: Вода је увек мокра, ватра увек сажиже, па мора бити нечега што је увек лепо. Али су такво лепо узаман тражили. Нису нашли оно, о чему су могли рећи, да је било лепо, данас лепо и да ће остати лепо. Такво лепо тражили су људи у природи. И то их је одвукло далеко на .странпутицу. Није ни чудо, кад су РАНА оно, чега нема.

јер нема лепога које стоји увек на једном месту. Нема лепога, које ба могли прикуцати ексером. Лепо се мења, развија. И лепо није у природи, него је у нами. Човек се данас уверио, да оно што ми називамо лепо, увек се кретало, помицало и мењало се.

Како то може бити2 Јер ако је тако, онда би. могли казати да управо и нема лепога. А ствар је веома проста. Лепо није ван нас, него је у нами. Оно. се развија с људима и у људима и зато није могуће да буде увек исто, у свему исто. Други народ друкчије схваћа лепоту. Друго је лепо дивљаку, а друго. обравованом човеку. Друго је било очевима лепо, друго ће бити унуцима. Од народног живота, од народне просвете, од целокупног народног живота зависи, шта ће му бити лепо. Човек се мењао, постајао је друкчији, па се мењало и постајало друкчије оно, што му је лепо. Свако време има своје лепо. Ако