Жена

ЖЕНА 581

наших погледа хтео прочитати значај њему неразумљивих речи потпоручикових. | Његове велике питоме и плаве очи чисте и про= "видне као мирно море, благо су нас гледале као да би нам хтеле рећи: Ево погледајте, завирите у душу која се на овим зеницама огледа, па ћете видети, да сам невин.

— У осталом — настави потпоручикј — ово је "само формалност Јасно је, да је крив: ухватили смо _ га у овом месту, те ће бити обешен.

Реците му да ће због шпијунаже бици обешен —

у своју одбрану. Гледао сам непрестано сељаку у очи, који ме је познао и непрестано пиљио у мене. Његови погледи

да сам читао из њих: Ти тек не верујеш да сам крив! Кад му жандарм русински рече, да ће због шпијунаже бити обешен и шта има у свбју одбрану да каже, пребледе сељак, проби га самртнички зној, лице му се грчевито стеже и доби неки страшан израз, а донде светле и као ведро небо ведре плаве очи потамнише, — зенице изгубише ону јасну провидност, те се замрачише, као да је каква копрена преко њих превучена. | Несретник јекну, склопивши руке, и загушним гласом рече: Ако имате Бога, смилујте се, ја сам невин! Даље није могао говорити, јер с једне стане шака потпоручикова, с друге стране штап жандармов брзо ућуткаше несретника. Док се све то догађало, мени се окретала соба, срце ми се узлупало, као да се Ф мени радило. | Код грегементе нисам био више од десетак дана. У целој регементи бејах једини Србин, а будући то нисам тајио природно је, да су ме многи са неповерењем гледали. Са сељаком нисам био начисто има ли што што га терети или не, те (се не смедох отворено за њега заузети, бојећи се да и сам не паднем у зло. __Међутим нешто ме је гонило, ја сам био уверен да

заповеди потпоручик жандарму. — Штај има да рече |

су ме преклињали, да се заузмем за њега, и ја као.