Жена

ЖЕНА 1

луд, јесам ли био у својој соби или сам био заиста у небу, не знам. Ујутру сам се освестио у своме стану за писаћим столом, а предамном су били мојом руком исписани листићи о томе: Како је у небуг Не сећам се да сам их писао и на основу чега сам их писао. јелте да се у то не може веровати.

= Не може! рече она, али јој је смеј био нешто краћи но што сам очекивао.

— Верујем да не може. Али ја вам могу дати само оно што имам. Изволте прочитати — и пружих јој спис. Да вам. причам на памет, не бих могао. Него једно је сигурно, да сам то писао с оне стране обичног света, бар са оне стране мојих чула, писао у ванприродном расположају. Изволте дакле прочитати,

— Желите ли да читам на глас.

— Ако вам није неугодно, молим.

"И она је читала:

• Како је на небуг

Овде би требало доћи оно, што не знам. Толико стоји, нађох се пред господарем неба.

Господар неба не седи на златном престолу, нити је пребацио ногу преко ноге и затурио руке у џепове, као друга велика господа. Не могу описати како тамо изгледа. Ми земни људи нисмо се још развили да схватимо и опишемо тамо онај свет. Све нам је чудно, нејасно, несхватљиво. Господар неба није ни стајао, ни седео, он је лебдео као плави ·-облак _а изгледаше да тај плави облак помало има човечији облик. | — Како си дошао овамо! пита. ме.

з Чини ми се, донела ме је Узур ан“ машта.

— А шта ћеш овде»

— Волео бих да се окренем мало по небу, и да видим како изгледа.

= Кратак је твој век, безумниче, да се ма само окренеш по овом безграничном простору.љА зар си са твојим варљивим очима и твојом сићушном памећу у стању на овом месту ма шта истинито видети и распознати. Са твојим човековим,

несавршеним и неразвијеним чулима. Ти би све видео и рас-

познао — погрешно. — Ја ћу се трудити, да сазнам истину.