Жена

22 | | ЖЕНА

Мученик. — ·

То је било, кад су дошли Судбоносни, тешки дани, У бој оде, њега звали Да свој народ, земљу брани. Она оста врло млада, још сватове своје гледа, Ал још у ње живи нада "још се држи, још се не да. Ал' га нема... Свршио је, А код ње се ближи бајка, Ускоро ће жалосница Да постане сретна мајка. Бол све јачи, час се ближи, Потавнело њено лице, А друге је њене теше: Буди храбра, мученице. Она муца: — Себе ради Немам бола ни узвика; Али стрепим: Да л' не рађам Српству новог — мученика"! "|

Куда ћемо са женском децом > (Намењено Софији и њеним трима кћерима: Љуби, Вери и Нади.)

Има наших крајева, где се законом изрекло обавезно школовање све деце, па и женске у основној школи још пре педесет година, а није се ни до данас извело до краја. Има крајева, где та обавеза није ни изречена. А сад су сви ови крајеви — наши. Морамо дакле у првом реду обавезу наставе уједначити.

Јер, какво би то било ново доба, створено потоцима проливене крви, кад би женско дете још увек једном ногом ходало по средњем веку.

Ослобођење и слобода у држави не може напредовати и развијати се, ако је половно; изведена и ако нисмо сви једнаких права и једнаких дужности.