Жена

НЕНА 57

је већ знао шта га чека. Два без душе а трећи без главе. Добио је четири године. Г. Стева редовно је завршавао ту своју причу: Кад је то видеои чуо бог, заплакао се.

И он већ две године прича само о гђи Александри. — А да нисте мало пресолили, г. Стево, питам га понекад. Да нисте мало прехвалили гђу Александру 2

— Није, бога ми, каже простодушно. То сеи не може. Не можете је ни описати а не прехвалити.

— А какав сте ви човек, г. Стево 2

— Па и ја сам добар, бога ми.

— А јесте ли ви хвалили гђу Александру и на оном свету

— На каквом свету 2.

— Та тамо, напољу, на слободи.

— Увек! За бога, нисам могао лагати, морао сам казати истину.

Али се једаред ипак спотакао. Питао сам га:

— Кажите, молим вас, г. Стево, је лигђа Александра знала, да је ви свуда хвалите 2

— Знала је, каже. Како да није2 Морала је чути. И једаред ми је казала: — А што ме увек толико хвалиш ван куће, а код куће ми душу и џигерицу на ражањ вадиш2

У тај мах се г. Стева мало угризао за усне. Ал' ништа! Ако и не признате да је он човек коме равна нема, признајте бар то, да нема нигде такве жене, као што је гђа Александра. Друго се од вас и не тражи. |

Туђе мисли.

Неко је поставио ово питање: Колико би морао бити стар стар онај светитељ, на кога не би могла упливисати лепа женскиња.

ж

Један старац је казао: ја сам већ доста дуго живео, да могу знати, како је живот кратак.