Жена

96 ЖЕНА

број 65. Кад ону суру кућу притисне густа магла, кад хоће да се појави нека несносна чежња, жудња, неки тешки нерасположај, неко тек запита: А јелте, г. Стево, да ли сте ви кад год посматрали и запазили како гђа Александра стоји у црквиг Или пита: А како, г. Стево, гђа Александра облачи папучегИ да ли она то као друге жене А он каже: Како да нисам посматрао и како да нисам запазио2 И наравно, не "чини она то као друге жене. И онда из његових усти излази гђа Александра, као с мишљу и персоном, жива, ми је гледамо како стоји пред нами и моли се у цркви богу или облачи папуче. Наравно, не као друге жене. Јер вам сад ево по трећи и последњи пут кажем: Нема, нема, нема и опет нема, нигде нема и није никада било и вечно неће бити такве жене, као што је госпођа Александра. •

Али још нико није имао такву жену, а да му богови не позавидеше на њој и да му се вештице не "осветише. Тамо у Стевином рају биле су две змије, две бестије обе у жутим ципелама. И кад су једном били на само без госпође Александре, она старија бестија згази г. Стеви на ногу, као случајно. А у исти мах као случајно изрекоше и њена уста једну реч противу гђе Александре. И опет каб случајно ухвати се за своје велике златне минђуше. А њему дође тешко, тако тешко, као да га удари капља сред срца жива и рече:

— Она прашина по којој згази Александра диже се у небо као дим Аврамове жртве и више вреди од свију златних минђуша. И сада би оној бестији, као да је удари копље.

А месец дана после тога седео је г.. Стева на оптуженичкој клупи, а против њега су сведочиле оне две „бестије“. Једна је била у шеширу и капутићу од камилине боје, перо на шеширу и сукња беху плаве боје, Као да је сад гледа. Она друга сва у бело, као да ће у гроб или на венчање. Обе у жутим ципелама. И оне се заклеше на крст и евангеље, не То да је г. Стева увредио њих, него да је увредио државу. Заклеле се и не уздрхташе. Зато су бестије. Тада

%