Жена

ПА РО И ОКА УУ МИНА НЕУМ ЧИ и К

ЖЕНА | 55

за приповест. У оном часу кад пасуљ почиње врити, метне у њега неколико капљи зејтина (доста је и три капи). И онда и болесник кад окуси тог пасуља мора оздравити. Сиротиња сваки час долази гђи Александри и тражи од ње посла, не за надницу, него тек да се наједе њена хлеба, и оног пасуља.

Како кува гђа Александра сасвим друкчије од других жена, о томе бих могао написати читаву књигу и заслужити силног новца, али нећу да се мешам у ту ствар. Нећу да вам причам ни о скривеним дражима гђе Александре, јер не бих волео да се успаљујете и узрујавате. Али је она и осим свега тога, мимо свију других жена: кротка и питома.

У прво време сретнога брака догодило се некога дана, да је гђа Александра много радила и раније легла. Господин Стева седео је у близини за столом и дивио јој се, што је више гледа, све му се чини дражеснија. Није хтео да је буди, него је сркао по мало вина и посматрао је. И сад да видите, шта се догодило г. Стеви од посматрања.

Не зна баш тачно колико је било сати, али је попио пету литру, и из тога излази да је могло бити тако око поноћи. Тада му се учини, да се отворило небо, столица се диже с њим до гредице па се љуљушка; а одсвуд око њега свира дивна, божанствена музика. Он је затворио очи и ужива. Кад се науживао, отвори очи, диже се и пита гђу Александру: А где су, душо моја, свирачи Зар су већ отишли> Она га пита: Какви свирачи — Па они, који су били мало час овде и свирали. — Гђа Александра пређе му мило руком преко чела и рече: Спавај, Стево душо, сутра ујутру ћу ти казати. Они су и сад стобом и код тебе, само их ти сад не видиш.

Он је легао. Али је сутра ујутру није више питао, јер се досетио шта је било. Од гледања у њу и од њеног умилног дисања учинило му се рај и музика.

Ове нежне, песничке али истините приче низале су се у недоглед, дан по дан. И за мало ми се уверисмо, да у нашој соби нема никада чаме. Гђа Александра дође као добар дух, као анђео хранитељ собе