Жена

ЖЕНА

косовска погибија, управо, пресекла народни животи рад. Пала је војска, држава, култура, пало је све што је у народу имало угледа, што је могло утицати на народни зживот. Песник вели: што би мушко, то им изгинуло, што би женско, то им пресвиснуло... Но народни геније је помогао, и све се своди на ово:

Кад је народна моћ гажена најстрашније, она је наишла на снажан отпор, а тај отпор је дало наше женскиње. Свако наше женскиње било је народни учитељ, народни борац. На недрима, крилу и у загрљају црпело је дете науку о народним важностима. Створена је народна обрана под именом хајдучије, која је учинила врло много за свој народ. Може се рећи, да је то најтежа али и најславнија страна у нашој повесници. Хајдучија је пољуљала моћ страшне владавине, па се све окренуло на боље. Но, за сада оставимо све ово на страну и погледајмо само још неке чињенице и прилике.

један део нашега народа доселио се у ове крајеве. Тај део народа имао је да издржи политичку и верску борбу, имао је да претури муке свакојаке. Али „није прекинуо нит свога културног живота. Школе није могао подизати, а и кад их је подизао, то су биле школе са словенским наставним језиком, које су народу слабо користиле. Сада су иопет учиниле наше Српкење своју дужност. Није било ни свештеника у борби, и све је било сведено на мајчина два ока. Кад би запевала коју старинску, све би се претворило у ухо, у светињу... Хо

И тако је то ишло до шесдесетих година, а тада је и наш народ почео живети новим животом. Изгледа, да је ту сама природа учинила своје, јер је ради живот тамо настављен где и прекинут. Пре свега је извојевана победа српском језику, који је најмоћније обележје нашег народа. Ово стоји тим више, што је наш књижевни језик чисто народни језик. Тим језиком се наше женскиње вазда служиле и васпитале своју децу. Сада је наше женскиње. раме уз раме са нашом демокрацијом устало у обрану свога језика.