Жена

а А

ЖЕНА

пред иконом и целивам му српску униформу. Али се застидех суза и изађох нагло напоље.

Када станемо заједно радити и живети са браћом из Србије, и ако се угледамо на српску културу, која је данас још мала, али пуна душе, ја сам уверен, поклониће нам се свет.

У овом дугом рату постигао је наш Србин добит од неоцењене вредности. Научио је познавати жепу. р Србин је волео и бранио жену, али ју је омаловажавао. Отприлике, као што воли и брани дете своје, али га не држи за равног. Што је жена водила кућу, то је било међу зидовима; што је васпитала децу, то су мушкарци сматрали само као неговање детета. О материном упливу на омладину слабо је човек мислио. Омаловажавање женине вредности најбоље је обележио наш ратар оним обичајем, када се са женом вози. Он на неким местима тера коње, а жена, која седи до њега не седи поред њега у једном правцу, куда возе коњи, него је окренута“ у другом правцу, леђима према мужу и путу. То обележава јасно и разговетно женину потчињеност.

У оним крајевима Србије, који беху поштеђени од непријатеља, жена је показала сву своју снагу и вредност. Куће нису пропале, и ако не беше у њима домаћина. Жена је са свим напором умења свога неговала децу своју, држала у реду кућу, а поврх свега обрађивала земљу свим напором снаге своје. Неговала је и терала коње као мушкарац, и многи војник, када је дошао на допуст, гледао је са чуђењем, а по, мало и стидом, да жена није ситна ствар, невешта душа, за | какву ју је сматрао. Хтео не хтео, уверио се човек, да жена није она, за какву ју је држао. Уверио се, да су и њојзи и кућа и деца и цео рад, исто таква светиња, као и њему.

Наша жена је у току овога рата пролила многу горку сузу за својима, али је она као добра Српкиња и ваљана жена схватила потребу, да се њена браћа. и сестре ослободе нечовечнога јарма. Она је напрегла сву снагу своју, да одржи и децу и кућу. Радила је са највећом вољом и напором и оно што дотле