Жена

ја ЖЕНА

гђа Александра. И кад већ нисам никако могао да побегнем, морао сам да га слушам.

И догоди се чудо! Временом сам се полако навикавао да мирно слушам о гђи Александри, доцније ми не беше то више ни непријатно. још доцније госпођа Александра постајаше све занимљивија, и напослетку сам постајао немиран и окретао се по соби као да сам нешто изгубио, кад г. Стева није причао о гђи Александри.

Да бисте овај обрт могли разумети, морали бисте чути г. Стеву кад говори о гђи Александри и видети га како онда изгледа. Чело му се разведри као небо; очи му засветле као сунце; лице му се зарумени као образи у младе девојке, када је први пут пољубе. Кад говори о гђи Александри, он је озарен као црквењак, који сања да му се појавио Исус Христос. Са усана његових теку речи мекано као кадифа, глатке као свила, нижу се као зрна бисера. Ко слуша г. Стеву кад говори о Александри, мора и нехотице нашироко отворити уста, изгуби му се дах, очи му сјају, и мора осетити у себи такву сласт, као мало дете, кад су му пуна уста шећера.

И не вреди му само како прича, него му вреди

и оно шта прича о гђи Александри. Није то жена к'о друге жене. И он је то испрва мислио, али се доцније "уверио да није. Оне друге жене кад раде, узму читаву "кућу на главу, трче, јуре, журе, али споро стижу. Његова. Александра кад ради, таква је као патријарх кад служи велику службу. Мирна је, одмерена, не нагли, не жури, али брзо свршава, јер она зна да

ради и јер је над њеним радом благослов божији.

„Гђа Алекандра није као неке жене, које вас на први поглед занесу, очарају и обезуме. А кад их после боље погледате, ви се питате: А где су ми мало час биле очи и где ми је била памет2 Гђу Александру што више гледате, све вам се већма допада. Осам година је г. Стева живео с њом, изродили су не знам колико деце, и сваког дана, и сваки

пут кад год је погледа, открије на њој нову лепоту, '

"нову врлину. Цела је таква као вино... Свака чаша

ид на ране 5: за