Жена

110 | ЖЕНА

тодио у Единбургу, у Шкотској. У кратким потезима, и ја ћу га препричати.

Једна је женска некако пала стрмоглавце са степеница, при чему је разбила лобању и добила потрес мозга. Онесвешћену пренели су је у једну чувену хируршку клинику у Единбургу. Тамо је лежала потпуно изван себе више од пет дана. У том чудноватом заносу, она је по неки пут изговарала некакве неразумљиве речи, које су се низале одмереним током, при чему се чуо музикални ритам, као да неке стихове рецитује. Сам професор клинике и његови асистенти, и ако су пажљиво ослушкивали то мрмљање болеснице, ипак нису могли разумети ни један познати звук, а очевидно је било да то није оно обично испрекидано бесмислено бунцање. Болесница је међутим дуго свакога дана по неколико пута очито нешто читала — на памет. Кад им је постало јасно да те речи нису ни немачке ни француске нити уопште ма кога европског језика, они најзад договорно решише да позову са универзитета ученог познаваоца старих мртвих језика. Он дође, ослушну речи болеснице и на велико изненађење свију присутних рече, да она рецитује на санскритском језику одломке из индијских спевова Махбхарате и Рамајане и одломке из Библије на старојеврејском језику.

— Забога! — зачудише се лекари. — Шта Ви говорите, г. професоре» По. добивеним извештајима, болесница је проста служавка, женска сасвим неписмена. Како она може знати санскритски и библијски језик 2

_ — Откуда и како зна, не могу Вам објаснити, (одговори просесор-филолог, али да је тако у истину, _ сад ћу Вас уверити. — Затим он посла по књиге у свој стан, па кад му донесоше и Библију и спевове, он брзо прелиста књигу и отвори страну, која му је требала. Кад болесница поново поче мрмљати, и он поче гласно исте њене речи и санскритске стихове из _ књиге читати. Одмах се констатовало, да она заиста