Жена

ЖЕНА · 11

говори баш оне стихове, што их је професор унапред лекарима читао.

Изненађење је било још веће код свију. Болесницу прионуше највећом брижљивошћу да негују и успеше толико, да је могла већ говорити. Распитивањем о целом њеном животу дознаше од ње, да је давно, пре неких двадесет година, још као шипарица служила у кући једног енглеског свештеника. Свештеник је био веома образован човек и озбиљно научен човек. У часовима доколице волео је тај свештеник ходајући по ходнику, да гласно чита санскритске стихове или Библију на старом јеврејском језику. Док је он тако читао, девојчица је послујући трчкарала поред њега, звуци су јој ударали у бубну опну, а у мозгу је остао утисак свештеникових речи. Да је неко тада затражио од ње да понови ма и једну строфу свештеникова читања, она то ни по коју цену не би могла учинити и свима би то изгледало сасвим природно. Требао је само тако јак потрес мозга да дође, па да она, сиротица, у заносу изговара тачно, као по књизи баш оне чудновате речи, непознате, дивље за енглеско уво, које је само мимогред и у послу забављена, могла да чује.

Тај нам случај говори јасно да ништа не пролази кроз наш духовни живот, а да не остави било каква трага за собом. (Он нам још потврђује, да у човечјој души има и такових притајених отисака спољашњега света, који су испод прага нормалне свести, а који се могу да запазе само у изузетним случајевима. По у души човечијој има поред светлих и здравих осећаја још и много грубих, животињских и ниских инстиката, | чију смо оштрину ми Срби и сувише осетили на својој властитој кожи нарочито за трајања недавнога страшног рата од стране наших вековних крввика. Психологија је и у томе погледу доказала да и у дечијој души, која иначе представља најскупоценији драги камен, способан да се прелива у најјаснијим бојама, — ипак има много грубих и ниских инстиката, који су јој предани наслеђем. Запазити на време прву појаву тих

зе".