Жена

112 2 ЖЕНА

рђавих клица у дечијој души, вешто задржати њихово даље развијање и по могућности искоренити их сасвим,

то је у првом реду посао родитеља, а нарочито мајке.

Но није само довољно да се угуше те рђаве клице, да се ишчупа коров у корену, него треба нарочито да се брежљивост мајке сконцентрише и на правилно неговање и развијање оних других урођених добрих клица, на сејање здравих и светлих зрнаца у дечију душу.

У деци треба пробудити и учврстити племените осе-

ћаје, упутити њихову вољу на пут правде, истине,

доброте, на пут истинске душевне лепоте, ужећи у њима свети пламен човечности, једном речи треба пре свега и изнад свега од детета створити „човека“,

светлу, моралну личност, јунака добра, изнушра у души дисциплинована и васпитана, човека јака и не поколебива који ће храбро одолевати свим искушењима живота. А зарана пробуђени снажни и добри осећаји, као свака бујна биљка, и сами ће помоћи ред мајке на угушивању оних нездравих и рђавих инстиката. Јбуди карактера у пуном смислу те бриљантне речи, стабилних и морално исправнех, јаких лочности,

ми имамо, рећи ћу отворено, мало, врло мало. Њихово стварање, то је узвишени задатак у првом реду наших | мајка. Ми имамо чиновника, инжињера, лекара, судија, свештеника, учитеља, професора, трговаца, занатлија, | радника, сељака, — имамо доста, али људи, куд год загледате, на ма којем послу, у ма каквој служби,

свуда има ретко, врло ретко. Древна, пакосна ировија | мудрог Диогена, као ни данас још није изгубила своју горчину. Допустите да Вас на њу подсетим.

Када је једном стари Диоген с фењером у руци излазио из купалишта, неко га заустави и запита: „Има ли много људи тамо“ Диоген му одговори: „Света је много, али људе нисам видео; загледао сем, · загледао у лица и нисам могао угледати ни једног човека“. Зар и ми збиља, на крају крајева, не долазимо до сличног закључка, кад бацимо поглед около себе, па кад на сваком кораку видимо ово бесно јурење,