Жена

ЖЕНА 113

ову силну грају, ову неурачунљиву трку свих могућих спекуланата упућену готово једино на гомилање мате"ријалних средстава „за живот“. Зар је то прави смисао нашег кратког живота 2 Зар се на тај начин жели овај нараштај да одужи оним светлим и посвећеним гробовима палих хероја, који су тако густо расејани по крвавим пољанама читавог Балкана и по свим европским разбојима 2! Зар збиља на тај начин овај нараштај хоће да испуни дужност напрама себи и напрама својој слободној и толико напаћеној отаџбини» Тешко је ч0веку, који искрено воли своју отаџбину, да констатирг ту ружну страну наше данашње стварности. Материалне тековине треба ценити много мање но што се данас и код нас и у целом свету цене. Материјално благостање има само спољашњу важност за човека; оно не чини човека у ствари ни бољим ни срећнијим; оно не увећава збир његових правих и трајних задовољстава. На материјалне се тековине тек навикавамо. Оне нам само у првом тренутку, за време своје новине, дају извесно уживање, оне нам заправо постају потребне тек када смо их добили и када смо се на њих навикли. Срећа, право задовољство човека дакле није у материјалном богатству; то је само једно средство а не циљ његова живота ; срећа и истинско задовољство јесте само у моралној величини и у чистоти савести човечије, у испуњавању моралног вишег циља човекова, зашто је и дошао на земљу. Та унутрашња хармонија човечијег духа, увек чиста и непомућена савест, то је онај брижљиви вођ и свакидашњи највернији пријатељ на овом нашем потежем путу на земљи. То је наш будни чувар од искушења, истински саветник, који нам свакотренутно прискаче у помоћ, мири нас ' са судбином, подстиче у тежњи за добрим и бољим, | спрема за потпунији и савршенији тип људи, који ће бити од користи не само себи, но и онима, „што с нама заједно путују с босим и изубијаним ногама по "овоме свету“. Дакле унутрашње тековине духа претежније су и далеко важније од материјалног благоЖЕНА | 2