Жена

14 | ЖЕНА

"стања. То је сазнање врло старо; оно потиче чак из давнине. Ја ћу Вам то само с једним примером потврдити, ·

У друштву пријатеља и ученика једном мудри Сократ дође у пирејско пристаниште близу Атине. Ту су се баш истоваривале лађе, које беху приспеле с мора. Шта ту већ не беше» Скупоцене свилене тканине с најнежнијим бојама и с прекрасним шарама, дивне вазе, још дивније уметнички извезени ћилимови, сваковрсне дрангулије од слонове кости мајсторски израђене, разнобојно феничанско стакло, пурпур, златни украси, једном речи, прави триумф материјалне културе старога света, од кога само очи заблешћују. Ученици су, као оно лептири по шареном цвећу на ливади око Ускрса, ишли од предмета до предмета и нису могли довољно да се науживају и нагледају све те лепоте. Сократ је, за све то. време, мирно стајао на једном месту. Ученици се најзад уморише, приђоше к њему и упиташе:

— Колико је ту дивних ствари, зар нег Човеку је чисто: жао да се од њих одвоји. Како се теби чини, учитељу > Шта ћеш ти о свему томе рећи»

— Рећи ћу — одговори Сократ — да стојим и дивим се како много, збиља, има ствари, које су ми потпуно непотребне. Не само мени него, ако се добро промисли, и вама и другим људима; међутим на њихову производњу утрошено је време, ради материјал. За набавку њихову, утрошиће се силно велике суме, које су стале такођер великог труда и много времена. А нашто све то2 Хоће ли људи, који набаве те ствари, | заиста постати бољи» Хоћу ли ја, без њих, зар бити. гори >

— (Сазнали сте праву вредност свих ових некорисних ствари — заврши мудрац — хајдемо да упознамо себе, да и ми у животу не будемо некорисне ствари.

Сумње у тачност Сократових мисли, ја држим да не може још ни данас бити. Има ли благотворнијег