Жена

ЖЕНА | 115

рада него ли таковог, који би био упућен на то, да се они, који су забасали и постали робовима страсти за прекомерним нагомилавањем земаљског богатства, одврате од те стрампутице> Има ли прече дужности од те, да се ствара нови живот по новом обрасцу, да се буде људи из мртвила и летаргије, да се изводе из блата живота на чисте врхове љубави, доброте и истине» То је други, племенити задатак наше жене. Она треба да у такав рад унесе сву своју срдачност, милошту, нежност, ону прирођену мекоћу, утанчану искреност, које су одлика њеног пола. Успех ће бити неминован, јер такав поступак увек побеђује. Она ће тим поступком улити у живот нове животворне сокове, унеће свежину племенитих осећаја и изазвати бодру енергију. „У свакоме од нас — рекао је још бесмртни Сократ — има врло много доброга, лепога и светлога, али је све то често нама сасвим непознато, лежи скривено, пропада и не јавља се на свет, не испољава се у животу. Треба то пробудити, изазвати напоље и развити у што већој мери“. Људима у већини прилика није довољно да се само објасни ова или она ствар, па да у њу верују, или да Вас послушају; то би значило говорити само њиховој памети; поред тога ваља се нарочито обратити и на њихово осећање. Да људи пођу за разлогом, они треба да су разлог и осетили. „Ако учините да се врлина воли, а порок мрзи; — згодно вели чувени Херберт Спенсер — ако племениту жудњу пробудите, а ниску угушите; ако учините да симпатичан импулс надјача себичне Ви сте много добра учинили своме народу.

„Данас код многих људи — рекао је поодавна Г. Богдан Поповић — осетљивост, моћ симпатије, алтруизам — нису још довољно развијене; хоћу да кажем, да још нису дошле до степена на коме дају сву корист која се од њих може ишчекивати. У свакидашњем животу, који је пун борбе, пун себичности и немилостивог такмичења, човек нема увек прилике да негује своје срце, нежна осећања и симпатичне

2: