Жена

116 ЖЕНА

емоције. Живот је суров; у таквој борби, бар за неко: време, надвлађују јачи и тврђи. Особине, које се у њој развијају нису увек осетљивост и симпатија. Међутим, то су особине које на крају треба да превладају; ако ишта, оне имају да реше „данашње дисонанције у хармоничан акорд“ и да — створе једно друштво (у жолико је то могуће) у коме се људи не ће више клати као вуци међу собом; јер то је данас у главном стање у коме се они још налазе, у пркос свима материалним напрецима и механичким проналасцима својим. — И сваким даном све јасније постаје нужност о већој „друштвености“, о већој узајамној свести о солидарности, о већој осетљивости, о већем одушевљењу за добрим и лепим, о изразитијој поетскоји осећајној страни у човеку. И у том погледу жена има широко поље рада. То је трећи њен задатак у данашњем нашем друштву. Она треба да води главну реч у изазивању и оснажавању, једном речи, симпатичних осећања са свом нашом околином, живом и мртвом.

А где је све оно што се још од наше жене очекује сада и у будућности, наиме да да свој пунији удео у разним хуманитарним и културним инстанцијама, као у школском васпитању, у звањима, у дечијем питању, у уметности, у антиалкохоличном покрету и т. д. и т. д.2 Једном речи од наше се жене тражи, да покаже снажан и благотворан утицај на све сфере нашег социалног живота „од колевке до гроба.“ Она има да унесе и у друштвену делатност нов прилив просвећености и у најбољем смислу речи, да придонесе већу чистоту и сјај јако потамнелом у наше доба | друштвеном идеализму; да остави, најзад, свој живи | отисак самопрегора, нежности, топлоте, мекоће срца и „женскости“ на цео поредак живота, што је за наше време, у коме су људи ратом и патњама охладнили и озебли, од велике важности. Но да би наша жена могла да с успехом допринесе све то, што се од ње очекује и тражи, она треба да схвати дух времена, да се што боље упозна с великом машинеријом живота,