Жена

| ен 131

Др. Живковић. И опет те морам укорети. Касно лежеш, рано устајеш, по цео дан се растрзаш на сто страна. Морају ти ослабити живци.

Марковић. Ти добро знаш, шта је и како је са мном. Канцеларија, странке, болница, „Црвени Крст“, болесна жена. Да те Бог сачува таква живота. Од како сте решили, да ми се жена мора подврћи операцији — не мож' је поднети.

Др. Живковић. Ја сам управо зато и дошао теби, да те упозорим на опасности, којима се излаже твоја жена тиме што одуговлачи с операцијом. Врло је лако могуће, да ће кроз МАЊИ две дана бити све касно.

Марковић (забринушо ш узнемирено). Може да буде све касно! Али молим те, шта да чиним» Ја сам је молио и молио, да се да оперирати, но она данас пристане, сутра се предомисли. (очајно). Боже, Боже, шта се начини од сироте жене! Била је добра као добар дан, а сад је већ не мож смагати. Џандрљива је, секантна, пакосна, мрзовољна и до очајања љубоморна.

Др. Живковић. Све су то последице њезине болести. Ако операција сретно испадне, биће опет по "старом. Свега ће тога нестати.

Марковић. Па онда, Боже ме прости, и овај проклети рат отегао се у стаман. Ти знаш колико сам заузет дужностима „Црвеног Крста“ и с киме све немам посла. Моја жена у свачем гледа нешто сумњиво — од љубоморе је сасвим заслепила.

Др. Живковић. То је стара песма, да је љубомора досадна и како да се изразим, од ње човек тако рећи поманита, ЈЉубоморна жена трује себе, али гризе и мучи и мужа. И:

Марковић. По цео дан мотри куда идем, ко ми долази. Вреба пошту, да види писма, која добијам у канцеларију. Сваки час ме изненади у канцеларији, или је ја затечем где преврће по столу не били нашла што сумњиво — и то је све од како рат траје.

3»