Жена

~,

182 ЖЕНА

. Др. Живковић. Свему томе је преки лек операција. Ја сам мало час био код ње. МИ она ми је дала реч, да ће, чим узимаш времена, кренути на пут. Кад ћеш ти моћи доспети >

Марковић. Молим те, што се тога тиче, можемо ако хоће одмах сутра поћи. Моје су ствари тако уређене, да могу у свако доба отићи на неколико дана. |

Др. Живковић. Е, добро. Идем, да је још мало | охрабрим, па сутра, у име Бога, крећите на пут. Не | смете оклевати. (прашта се). Здраво! Ја ћу поподне још доћи до вас.

Марковић. Дођи на каву. Сервус.

ПОЈАВА М ~

Марковић (хода горе доле по соби забринут, затим говори више за пат

Сирота моја Смиља!... Само да све на миру прође, да оздрави. Не смем ни да замислим, да би се операција могла (с реса се) рђаво свршити. (Седне у столицу, руком обухватио чело и укочено гледа преда се. Чује се куцање на вратима, Марковић, 35дубљен у мисли, не чује куцање. Улази '/болничарка Вера, лепушкасто и чедно девојче.)

Вера (с цвефом у руци).

Послужитељ и чика доктор ми рекоше да стеу канцеларији, а нико се не одзива. Љубим руке, чикаМилане. · Марковић (устаје и љубазно јој иде на сусрет). | Сервус, Вера душо. Шта је ново» Седи. Шта ти ради отац и мати»

Вера (седа). Захваљујем на питању. Мама спрема неке ситнице за рањенике, а тата чита новине, штудира мапе и бојна поља и уз то непрестано гунђа и ружи новинаре. Непрестано говори: клипани. Немају појма о географији, та то је срамота. То не може бити. Пишу којешта.