Жена

ЖЕНА 145 .

Бркић (у неприлици час намести Прслук, час огрлицу, затим нервозно прилази прозору, Који гледа на улицу, где спази Марковића где иде у канцеларију, и рукама, кроз прозор, пи вртећа главом _ упдозорује га, да је зло) (полугласно). Но сад ће тек почети циркус. Како би било да се ја уклоним (хоће да иде у своју собу). Ево иде г. бележник.

ПОЈАВА ХН.

(Чује се пред вратима разговор Марковићев са 10служитељом.) Марковић. Је ли ме тражио когод> Има ли кога у канцеларији 2 ;

Послужитељ. Ту је госпођа и г. доктор. Него не знам шта су полудели па сваки час долазе и запиткују: Је ли истина да г. домину треба дојкиња>

Марковић. Па шта си им рекао >

Послужитељ (с чуђењем). Шта сам им рекао! Док сам ћутао, ћутао, али ка(а ми је прекипело, било је свашта. Та сто им њихов хХ, јесмо ли ми овде, касти, комедија или -на прилику званијер Него идите само унутра, све ћете чути. (Улази).

»

Марковић. Ја вас тражим, а ви обоје овде. (др. „Живковићу). Био сам прво у твом стану. (жени). Смиљо душо, што си ти тако невеселар Како ти јег (меће јој руку на плеће но она га одгурнче).

Марковићка. Не дотичи ме се, бестидниче, јер си долијао.

Бркић (полугласно). Аха! Добро су почели. Биће свачега.

Марковић (зачуђено). Ал», Смиљо душо, шта је с тобом 2!

Марковићка (устане, оштро га мери, затим видећи цвет, којим је закшћен, ишчупа га и баци). · Шта је са мном»! Још питашр! А шта је с тобом» ЖЕНА 4