Жена

ЖЕНА 101

њој. А колико муке, колико горчине ме је то стало! Више од.годину дана сам живео тако са болом и тугом у души. А по који пут би ме опет обузела толика чежња за њом, да сам се одлучивао, да јој се вратим, да се помирим, или бих чекао, да ми она дође. Не знам ни данас, зашто се тада нисмо помирили. Можда је то судбина тако хтела.

У то сам доба свршио и своје науке; требало је наћи парохију, оженити се и запопити. Моја родбина и позначици моји навалише, да ми проводаџирају и да ме жене. Једно време сам се опирао и одбијао све понуде. Чекао сам ма какву прилику само да јој се могу приближити и помирити, Но она је баш у то доба имала озбиљнога удварача, који је био адвохатски кандидат а уз то и врло имућан од куће. Да је запросим нисам имао смелости, јер сам био уверен, да ће ме одбити. Љубав и љубоморност моја претвараху се полако у очајање и бес. Најзад ме издаде и стрпљење и ја учиних грдну погрешку,, због које се и данас још кајем. Хтео сам да јој се осветим и тога ради ја разгласим по целом нашем месту

"амну околини, да ме је она звала да се помиримо,

но да сам јој ја одговорио, да ми не треба така девојка, која се од сваког да љубити и која за сваким трчи. Оговарање и трач је, разуме се, растао као печурке после кише; на све стране се само о њој причало и говорило. И ја сам свој циљ био постигао: осветио сам јој се. Јер не само да сео њој којешта говорило, него и удварач јој је окренуо леђа. Но, на жалост, освета моја била је и сувише јака: она се све до данас није удала.

А ја грешник 2 Ја сам под теретом свесности своје погрешке и да бих угушио глас своје савести, пристао да ме моји ожене са киме год хоће. Они ми нађоше девојку, лепу, добру и са миразом; ја без премишљања пристадох. ИМ тако сам се оженио, брзо и лако, као у сну. Ни сам нисам веровао, како се све.

то могло десити, када сам се после нашао овде у овој