Жена

102 ЖЕНА

сеоској тишини, сам са својом женом и када сам хладнокрвно и мирно почео о свему да размишљам....

Пријатељ мој овде дубоко уздахну и заћута. Знао сам, да сада долази други део његове трагедије, стога да не би кренуо разговор на друго што, ја га запитах :

— А жена твоја» Зна ли она за све ово>

— Не, никад јој нисам, настави он, ништа говорио о овим стварима. Право да ти кажем, и стидео сам се, да јој све признам, а и бојао сам се да је не бих увредио. Знаш женске какве су: и сујетне и увредљиве. Она је срећна и задовољна, па зашто да јој реметим душевни мир Не мора она то знати.

Овде он опет ућута. Обојица се пустисмо у неко размишљање. Његово тужно липе казиваше, да му је на души врло тешко и да он још није све испричао, Исповест се мора привести крају. Ја му се зато окренух питањем: |

— А да ли си ти уверен, да она ни у шта не сумња и по чему ти закључујеш, да је она баш сасвим задовољна и срећна»

Ово га је питање мало збунило и он ми не одговори ништа. Ја наставих:

— Видиш, ја сам тек три дана код тебе у кући, па ипак сам приметио да код вас није све у најбољем реду и да има нашто, што квари хармонију ваших душа. Ти ниси могао од мене ни за три дана да сакријеш тај свој душевни бол, а камо ли ће бити "могуће, да твоја жена ни за шест година није ништа приметила и дознала. |

— Може бити, одговори он, али она ми никада то није дала на знање. Она је добра жена.

— Да, да! Она је добра и паметна жена, наста-

вих, па баш зато и неће да она покрене ту тему. Али замисли, каква мора то душевна борба у ње бити, када види да ти носиш неки бол, неку тајну на срцу, када зна да ти кријеш нешто од ње и када осећа да ју не волиш. |