Жена

164 ЖЕНА

Прекинуто ћутање. ТЕ Новела од А. П. —

Свако вече успављиваше се с мишљу на њу и свако јутро буђаше се у очекивању часа када ће је видети. Недеље, и месеци пролажаху му у нестрпљењу за идући друштвени догађај: једну премијеру, један концерт. А ако је тамо није видео, чежња, која: му је уништавала живце, уклањала га је из позоришта. Ако би ју пак нашао тамо, где је ње ради дошао, онда је тек. једна оловна, огромна тежина, која је (била тежа од чежње, притискивала његове груди. Суров, таман, тајанствен демон из једног другог света с другом душом у себи, с прекрштеним рукама, нем и непокретан стајао је у дну дворане, штитио је својим погледима и пратио је својим мислима: | „Ти, чије . присуство нико тако високо не цени “ као ја — са целим светом смеш да говориш Твојим слатким речима — само са мном ке. Јер ја сам Те подигао на један недостижно висок подијум, и не бих да Те одатле скинем у прљавштину свакидашњице за љубав једног пролазног познанства, које може свако. да има, ма ко то био. Хоћеш ли Ти само с Твојом љубављу помоћи, да и ја једном могу тако високо | стајати као Ти — поред Тебе, на мрамору који сам ја сазидао 2“

Тако пролажаху године. Она се развијаше пред | његовим очима у светску даму, заносну нарочито због своје неизвештачене радости за живот. За њега имабаше увек по који поглед и необично интересовање кад се је о њему говорило. Он опет љубљаше њу —

љубљаше је — о, како —, са годинама, које у тихом мучењу ради ње, пролажаху, стекао је убеђење да је у свом целом животу само једну жену волео — њу. · Када се је ово убеђење са лудом упорношћу код њега учврстило, закључи да је код прве прилике ослови

„Али никад је не виде саму. У овом очекивању прође још једна пуна година. и