Жена

ЖЕНА | ~ | 165

Дођоше покладе. Поче се спремати за велику забаву с маскама. Међ његовим књигама нађе албум „Сиротог Реегтој“-а, изабра један модел одатле,“ поручи код најбољег кројача, издржа две пробе и око поноћи оде на забаву.

Дворана беше препуна. Ко је год хтео, могао је лако свог пратиоца да изљуби. Вредно је поче тр» жити и пронађе ] је најзад; образи ту је ак и била је веселија но икада.

Он је замоли за игру, но гурњава беше тако велика да морадоше игру прекинути. „Ја не' могу да Вас упознам ; ко сте Ви»%“ упита она. И не чекајући одговора поче да посматра његово одело: црни фрак са дугачким узаним кутовима, црне панталоне до колена, црни шеширић, нуз то бео пруму а беле чарапе и дугмад као хризантеме.

„Ал је лепо одело! Штета што се у маси губи. Требало би да буде опажено. Али ко сте Ви» „Црни Рјегто!“. И скиде белу свилену образину с лица. ја ИС)

„Ах! Молим Вас, метите опет образину !“ — узвикну она, узе и своју наново и поведе га одатле кроз метеж. Наслањаше се на њега и нритискаваше | му руку.

Он је хтео да јој говори — али све што је кроз толико година мислио о њој нагомила се и збуни га. И да би се ослободио своје немоћи, предложи јој да

се повуку на галерију: На ограду степеница наслони се маска и у бојазни паруматонн“ упита: ' „Куда ме водите 2“

Он је хтео да јој говори — али његова уста беху још увек као;одузета од старог ћутања. Он јој се приближи, погледа је дубоко у очи, узе јој обе руке и поче их лудо с пољупцима обасипати -— руке, мишице, рамена. Она га је пустила.

На галерији баци се на колена пред њом.

Дирнута овим ћутљивим и пуним обожавања из-