Жена

176 ЖЕНА

„Хоћу, купићу је“ — одговори учитељица тихо. и збуњено, дрхћући свим телом. Приђе животињи, чинећи се, као да хоће да ју оцени, да ли вреди онолико, колико војник тражаше, и помилова ју дрхћућом руком по глави. Крава престаде мукати, влажним очима погледа девојку, погледом неизмерне туге и бола и саже своју лепу, белу главу девојци на груди. Девојка ју миловаше, гушећи се и уздржавајући се да не заплаче. Војник стајаше као укопан и тек кад му девојче рече, да ће му донети тражени новац — трже се. Пред очи му изађе његово село, имање, његова родбина. У мислима ствара му се слика и убиство Анђелије. Али то као да није Анђелија, већ лице његове сестре, коју је код куће оставио. И — као — иста ова крава, коју он хоће да прода — гази и боде његову сестру, која се превија од бола, сва у крвии пружа руке према њему, брату, да ју спасе и одбрани а он — као — стоји као укопан, окаменио се, па не може да јој приђе. А крава све више и јаче боде и гази сестру његову, док није издахнула.

Кад се учитељица са новцем повратила, војник је још увек стајао бесвестан, хладан зној га пробио од слике, која му се причињава и свест му нпомрачује. Не зна где је, као пијан је, јер то су као утворе, које га гоне. Тек кад му учитељица пружи тражени новац, подиже узверено очи, промрмља, што то чини, и као Јуда, који је продао Христа, обузет лакомошћу, | не да оде да се обеси, но одјури у правцу својим друговима, радостан што се опростио животиње, која му је те визије проузроковала, и подсећала на убиство и подло дело, да тај новац попије, и у пијанству ућутка и оно мало савести, која га је тренутно. кињила, и да угуши крваву слику, која му је још тако свежа пред. очи излазила. |

А учитељица Мара у грозничавој узбуђености повела је своју милу кравицу, коју је ослободила из: тако немилостивих руку, да јој она надокнади сву ону