Жена

254 ЖЕНА

описао у Ивковој Слави. Но захваљујући пуком слуз

'

чају, да је и сам Столе било због узбуђења од силне.

љубави, било из других каквих важнијих дипломатских разлога навалио да се иде кући, то се на крају крајева гости ипак решише да попусте и тако се друштво разиђе. | #

ж Ж

Сутра дан могло је већ бити око десет сати, када се Столе“ пробудио. Глава пуна, тешка и буновна; једва је некако знао разабрати, где је и шта се то с њиме десило.

— Еј Столе, црни Столе, говораше у себи, па то опет пропаде три часа у школи! Шта ће управитељ ка ово рећи» | Али ипак није имао толико воље и снаге, па да устане. Шта више после неколико минута он опет заспи. И док је он овако слатко спавао, његова дома-

"ћица, госпођица Емилија сваки час завириваше у ње

тову собу. У овоме не треба ништа сумњиво гледати;

јер госпођица Емилија не беше више ни млада (неки

пакосници су чак тврдили, да она има већ преко педесет година), а није ју морила ни лепота. Она је

једино из љубопитства толико завиривала. За синоћњу

теревенку и прошевину је она јутрос већ чула; сада

је само још појединости хтела да дозна од самога.

Стола. Цело јутро је већ трчкарала по вароши: свугде

“Је по нешто ново чула, а сама још више додавала и

искитила. Све је тако лепо знала испричати, као да је и сама учествовала на синоћној прошевини. Но ипак "ју је копкало нешто и нестрпљиво је чекала, да и са "самим Столом говори. Стога чим је чула да се он пробудио, а она отворивши врата поче:

= А, честитам господин- Столе, честитам. Баш,

верујте ми, од срца се радујем што сте тако добар

избор учинили. Дај Боже много среће! И после овога увода запиткивању, примедбама и "разговору не беше краја. Спромах Столе већ није знао