Жена

ЖЕНА | | 255

"шта да ради. Глава му је још бучила од синоћне теревенке, сада га је мучила госпођица Емилија са њеним испитивањем, а најгоре му је било због тога, што још никако није могао да схвати, зашто су они синоћ за"право ишли да просе газда-Митрову Босиљку. Она му се додуше свидела, но нити је био нарочито у њу заљубљен, нити је икада пре тога озбиљно био помишљао да је запроси. Он се већ полако почео ори- ' сећати онога што се синоћ десило, но ипак се бојао, да _ није учинио какву велику глупост. Жао га је највише било девојке, само да се она какогод не изнесе на глас.

Пред подне је устао и изашао да се мало про-. шета. Но ту му је било још горе. Пријатељи и познаници. редом приступаху да му честитају. Кудгод је ишао, свугде су га пратили погледи и очи љубопитљивога света. Најзад је морао побећи кући, јер је осећао да сви у њега гледају и сви о њему говоре. Код куће му је госпођица Емилија тачно реферисала, шта се све говори по вароши о њему и о његовој прошевини. Столе је само ћутао и хукао; видео ЊЕ већ, да ће ово на којешта изаћи.

После ручка му је дошао газда-Тоша да се посаветују. Чуо је и он шта се све по вароши приповеда, па је стога предложио, да он и Татика још тога дана оду газда-Митру и да с њиме удесе ствар.

— Знаш, поче газда-Тоша, оно ти је стара рачунџија и ципија. Са газда-Митром морамо начинити чист рачун, да се не би после измотавао и извлачио. Најпосле, и право је да својој јединици кћери да мало мираза, кад има и може. А да ко ће, ако неће он. Одбити те не може, јер сад већ цела варош говори да си испросио Босиљку, па сад хтео не хтео мора ти је дати, а уз то нека да и мало мираза.

Столе је у свему пристао на предлог газда-Тоше. А шта је сиромах друго и знао учинити, него да на овај начин исплива из целе ове афере. Озако, миш"љаше, неће се ни он обрукати, а ни девојка неће изаћи на глас. )