Жена

298. (0: ЖЕНА

Пред вече газда-Тоша и Татика одоше газдаМитру. Но какво изненађење беше за њих, када ИМ. цео њихов потхват оста без успеха. М ма колико да је Татика употребио своју адвокатску и дипломатску говорничку вештину, и ма колико да је газда-Тоша. апеловао на пријатељство и кумство своје, газда- Митре поред свега тога неумољив и непопустљив остаде код своје одлуке.

— Шта, зар ја моју јединицу да дам такој пијаници и бекрији 2 разлагаше газда-Митре. Та неће се тај поправити ни за сто година. Таман сам ја радио, штедио и стекао ово мало имања, па да ми сад господин зет списка то са својем бећар-друштвом.

На овакав начини у оваком тону отприлике текао је даље разговор. Газда-Митре је већ почео пребацивати па чак и вређати „бећар друштво“ због синоћне прошевине. И Бог зна, шта би још на крају изашло из те њихове распре, да није опет изненада наишла госпоја-Фемка. Она је прво утишала мало свога мужа, "а затим је као добра мати изјавила просиоцима, да они, т. ј. њихова кућа нема ништа против господина Стола, но с обзиром на то што се по вароши разносе | не баш најлепши гласови о њему, то они као брижни родитељи не могу одмах дати своју јединицу. Ако се пак увере, да је господин Столе заиста ваљан човек или да се поправио, они ће му у свако доба радо дати своју кћерку. ;

После ове изјаве госпоја-Фемке просиоци су увидели, да им је сваки даљи труд узалудан и да од сватова неће бити ништа. И сни се лепо због тога покупе и оду кући, да јаве Столу. Овај када је чуо одговор само хукну и рече:

— Могло је и горе испасти. Па ако ме баш Не не морају; ја им се нећу наметати.

ж ж Ж

После овога догађаја прошло је скоро три године. ·" Столе је у прво време, као што то многи причају,