Жена

ЖЕНА 257

било из севдаха било због жалости што је одбијен, врло често одлазио на седнице „бећар-друштва“. Доцније се скоро сасвим повукао и много промену. Постао је озбиљнији и ћутљивији. Чланови „бећардруштва“ стално су се тужили на њега, како их је: изневерио, а други су се опет хвалили да се поправио. Но трач због оне ноћне прошевине и добивене корпе никако није престао. Па није се он због тога толико ни једио, колико му је криво било, да се при томе аотрзало и Босиљкино име. Уобразио је себи, да со она само због тога и због њега није могла удати. Но једнога дана десио се непредвиђен и судбоносан случај. Столе је био ушао у варошко шеталиште, да се мало одмори. Наједанпут, изненада се сусрете са Босиљком. Њега обузе неодољива жеља и чежња да с њоме разговара. И он без дугог предомишљања приђе њој. Лака румен, као знак душевног узбуђења, обли њене образе, но иначе беше врло

„љубезна према њему. То га је охрабрило. Он поче“

прво да јој се извињава због оне прошевине и због тих трачева. Међутим на његово велико изненађење она изјави, да би много више требало њиховој кући да се извини њему. После је разговор текао све глаткије, искреније и пријатељскије. На крају пак дођоше обоје до уверења, да у њих има неке међусобне симпатије. Још тога дана дакако разнета је била по целој

вароши вест о њиховој шетњи, а сутра дан се јоши

много више причало. Било је и такових, који су већ знали и за неку нову прошевину. Столе да би учинио крај свима тим гласовима и трачевима, одлучи се најзад да још једанпут, али сада на озбиљан, трезан начин и сам лично запроси Босиљку. Газда-Митре сада није био тако тврда срца: радо му је дао своју јединицу. Наскоро после тога одржали су и сватове,

У којима је, разуме се, највеселије било „бећар-дру-

штво“. Благоверни грађани а још више благоглого-

| Љиве грађанке варошице В. дуго су још после тога

ЖЕНА од