Жена

258 ЖЕНА

приповедале и говориле о господину Столу и по причању једне од њих је и сам писац прибележио ову. чудновату прошевину. И тако се испунило пророштво госпоја-Фемке, да ће се о овој прошевини на све стране причати.

Војин Војиновпћ.

Прва љубав.

Давно то беше, када те љубљах Страсно и силно, до лудила. Када за пољуб с твојих усана

_ Хтедох и живот жртвоват ја.

Бејасмо млади; две капље росе, Које у цветку нађоше рај.

Ја љубљах твоје злаћане косе, Из ока т читах радости сјај.

Када на твојим грудима почивах И жељах нек. ми смрт дође тад; Кад скидах мед ти с рујних усана, Ах, ти тренуци да су ми сад!

Трајаше кратко, ко један дан; Сад кад се сетим твог загрљаја, Ја тада мислим: све беше сан.

Ал' све је прошло; љубав и срећа

"Но ипак није још све ишчезло; К'о сунчев одсјај, мио и благ,

За навек у мом млађаном срцу Прве љубави остаће траг.

Нови. Сад. | НА ИРАНА