Жена

260 · ЖЕНА

са очајањем погледам на изрешетану и полупорушену пећ, као да бих од ње хтео утехе и јемства, да ћемо претурити тешке и суморне дане, који нам иду на сусрет. '

Седим за столом, на коме су разбацане разне ствари: свећа, цигаре, чаше, убрус, прљаве џепнице, лекарски инструменти, разне књиге и старе новине.

Запалим цигару и почнем да читам.

"Не иде.

Узмем другу књигу, медицинске листове — и опет не иде.

Груди ми притиснуо терет од кога не могу да се отргнем.

Гледах на пожутело лишће и на маглу, која је обавила околне брегове и шуму.

Почнем да мислим о овом — не иде, почнем да размишљам о ономе и опет не иде...

Већ сам трећу цигару запалио, а никако да будем на чисто са мислима и осећајима. Мој посилни је већ неколико пута улазио у собу и да моје штене, мој. мали Шук не закевће на њега не бих га ни опазио био.

Покушам да докучим који је дан. Четвртакр Не, није. | | Биће да је петакр Може бити. У том уђе посилни, да пита, да ли ми треба што, те од њега до-, знадох, да је недеља.

Хм. Недеља. Невероватно. А јасам зацело држао, да је петак, ;

Недеља је, помислих у себи — па почех размишљати о томе који дан сам се кренуо из завичаја. Јесте, јесте. Сећам се била је недеља, јер је тога дана кад сам ишао на железничку станицу свет врвео по. улицама и по корзу.

Да, да у недељу сам се кренуо, а у среду сам већ био у првој ватри. Мој пук, којем сам био додељен, почео је ту ноћ наступање и ја сам морао око. једанајст сати ноћу, са неколико болничара отићи на. брдо где су наше позиције биле, да будем одмах при

% •