Жена

ЖЕНА 271

ен

време, за класе, за нараштаје. Циљ њихова није да

владају човечанством, већ да му служе. Снага која их

води јесте божанска. Успех који следује јесте божански,

јер се састоји из: мати и љубав. МА Цирих, 29./1.-1920.

| М. др. Стефановић. |

Гробља. — Из дневника једног изгнаника. —

Онамб, према Кеналима, прави Црна Река у своме току ка југу велику окуку и скреће на исток. Излазећи из Пелагоније, улази Црна у једну уску левкасту долину, чија је највећа ширина ту, на излазу из Пелагоније, где се Сакуљева Река улива у Црну. Ово се поље сужава левкасто како иде даље Црна између падина Совила, Стеркова Гроба с једне стране и Чука с друге, докле тамо иза Скочивира не улази у клисуру, коју је пробила кроз каменито стење Мориховских планина.

На левој обали, у ускоме пољу, близу уласка реке у клисуру, налази се село Скочивир. Мало, си ромашно, маћедонско селанце, са неугледним, ниским кућицама. На врху села подиже се скромна, мала црква, ограђена каменим зидом, са дрветима у порти. Одмах више цркве на једној маленој заравни гробље. је скочивирско. А одатле се дижу на све стране камените сиве Чуке..

Ту на том гробљу измирили су. се Срби и Бугари. Ту су нашли вечитог одмора, једни поред других, и наши и њихови војници. У средини су мештански гробови, с леве стране бугарски, а са десне наши. Маћедонци, због којих се крв лила, и заједнички и ме. ђусобно налазе се сада између мртвих непријатеља.

У првом реду: Велимир Петровић, без икаква друга обележја. На другом дрвеном крсту исписано: „Овде почивају остатци тела наредника Душана Пла-