Жена

272 | ЖЕНА

менца, Црногорца добровољца — погинуо 28. сеп„тембра 1916. год. У страховитом јуришу на Чуке, који су имали добровољци, пао је и овај Црногорац, један од оних, који избегоше срамоту прелаје Аустријанцима. До њега лежи : Обрад Јовановић, ђак питомац, из Шапца, погинуо 23. септ. 1916. г.; а даље Милић Миловановић, из (Каменова срез Млавски, округ Пожа- | ревачки, погинуо 23.ЛХ%. 1916. г. Затим Александар Радовановић и на крају тога реда једини Бугарин у | српском гробљу: Георги Тодоровљ. |

У другом реду: Мајор Трифун Павловић. Дошао је овај старац од преко 60 година једног дана у пук за команданта батаљона. Војници су причали: Добар Чича. Све нам говори: „Децо, заклоните се, децо. Пазите се децо!“ И он, који је својој деци препоручивао заклоне, за себе кх није тражио. При јуришу на Чуке, више Скочивира, погођен је у чело. Причали | су да је, још у свесном стању однесен у штаб пука, рекао команданту: „Сад можете бити задовољни, г. пуковниче. Својим животом извршио сам свој задатак.“ Пао је у несвесно "стање и тако је донесен у Превијалиште, где је, после два сахата, умро. Сахранили смо га међу његовим војницима. У трећем, реду нашли су вечни стан: Један непознат. До њега Стеван Николић, наредник —- ђак Велике Школе, село Рашанац, затим | Душан Љ. Миловановић, село Црљенац, млавски, по- | жаревачки, погинуо 25. септ. 1916. А уза сам црквени зид написано на крсту штампаним словима, црним мастилом: Наредник Милан П. Станковић, из села Придворице, срез јасенички, округ Смедеревски, погинуо. 25. септ. 1916. Тај је гроб вечна кућа једног разборитог сељака, необичне интелигенције и држања. Пао. је освајајући Чуке.

У четвртом реду само један гроб Милутина Павловића. Пети ред има два заједничка гроба. У једном гробу леже два каплара из два батаљона ХУШ пука: Каплар Драгутин Тодић, из Дуњана и каплар Милован Ђекић из М. Иванче, Срез Грочански, "округ Бес