Жена

242

ЖЕНА

Нити лета без Ђурђева данка

Тај славопој.... —

Нема брата док не роди мајка До селе ти, |

Нема сеје нит љубовце бајне Ко ће т љубити.

Ко нам роди див-јунаке силне Са Косова 2

Ко нам даде нове Обилиће

С Куманова2

Ко вам пружи чар слободе ваше, · Мученици 2

_- Зар не синци српске мајке наше

— Осветници2

Дочекасмо и то време сјајно,

Да нам је сад Данашња жена друга и више ·" Но што некад. џ

Она је месец, а човек сунце На небу том,

Свугде прати свог сокола сива У животу свом.

Где је „Соко“, ту је „Соколица“ · Верна друга,

Као на небу облак, што га краси Шарна дуга.

Ти си, жено, мкоге туђе сузе брисала, Сиромгаху, невољнику свагда Помоћ дала.

| |