Жена

318 ЖЕНА

пред тобом и молим те, да пре него што ступиш на босанско тло, опростиш, што твоју душу нитко не разуме, што. у твоје чудне очи нитко не завири, што твоје црне власи нитко не омиљава. Опрости, Гаврило, наш највећи јуначе, опрости родној груди, коју си толико љубио. Живот твој Гаврило био је горак међу нама, али смо ти прострли меку постељу, да ти бар сан угодан буде. Твој ће гроб бити учитељ свима поколењима, како се за слободу мре, опомена, како „се за отаџбину радити мора. ; | После тога је парох Кокић одржао помен, по "православном обреду.

После помена изговорио је кратак говор старешина Соксла из Сарајева г. Стева Жакула. Изразио је радост, што можемо да пренесемо кости наших хероја у своју замљу у достојан гроб. Свој говор завршио је: Слава видовданским јунгцама! по

После обешенога венца које су положиле на леш | изасланице „Народног Савеза“ на жељезничка кола, кренуо се воз пут Босанског Брода, у Сарајево.

После подне у 5 сати председница јавља, да су за одборкиње изабране ове од Српкиња: Даница Христић, Соларовић, Вуловић, Влајић, Николајевић, Дел. Иванић, Петковић, Јел. Демајо, Ис. Секулић, Ивановић, Шиљак, Кастнерова, Петровић, Тодоровић, Холецова, Спасићка, Добри, Огњановићка, 3. Стефано-_ вић, Боглић, Вучковић, Ћук, Видовић и Живановић, дванаест Хрватица и осам Словенки (њина имена не знам). Како је дневни ред готов то председница 3ажваливши се на истрајности завршује седницу.

Туђе мисли. |

Деца док су малена неизмерно љубе своје родитеље; кад. прирасту почињу размишљата о својим родитељима; а кад одрасту, они их или поштују или осуђују.