Жена

320 | ЖЕНА

Пламена љубав песникова и онај идеални занос његових следбеника, није дакле гинула само за момама, које беле платно, него и за милим родом и отаџбином својом, за слободом и уједињењем народним. И ове своје свете идеале учинише они песничким својим умотворинама и идеалом свих каснијих поколења тако, да и данашње поколење, заједно тим с умотворинама наших песника великана : Бранка, Његуша, Ђуре, Змаја, Српског Трубадура, Барда и других, показа у овом крвавом седмогодишњем рату, | му је љубав према љубљеном своме краљу Петру !. и узвишеном Дому Карађорђевића, према роду и милој_ отаџбини љубав најузвишенија и најсветија, да је безгранична, неисцрпива и вечна. |

Оно дивно распупано цвеће, што у напону младости и живота свога баци пехар сласти и милина и полети на крваве пољане, да покаже вековном злотвору, да „Србин још живи и да је јунак“ — пламеном крви упали душману кров над главом, разори му и уништи тврде бедеме, који нас делише једно од другога, те отвори врата ужасне тамнице и ослободи браћу вековног сужанства. Ослобођена браћа, нашавши се у топлом братском загрљају, сложно и снажно. у величанственом хору запеваше:

„Боже правде, ти што спасе

Од пропасти до сад нас,

Чуј и од сад наше гласе,

И од сад нам буди спас......“ а небројени гробови и реке проливене крви, као и одјеци ове узвишене српске химне, казују браћи и читавом културном свету, како је у Србина чиста, света и узвишена љубав према брату своме, како се за њега жртвује и како је „братац брату мио, ма и које вере био“.

Као што из песама Бранкових букти огањ пламене љубави и жеље за слободом и јединством рода свога и подстиче поколења на ова славна, величанствена и херојска дела, тако и из гробова небројених |