Жена

зар ававине ера а РЦ а аб ои а чина

ЖЕНА 321

жртава, палих за уједињење и, слободу нашу, вапије опомена на нас и наша будућа поколења, да се не смемо нити за часак одмарати на лаворикама данашње наше славе и победе, јер оне тек сада траже неуморног рада, борбе, устрајности и самопрегора, траже живота и то истинског и поштеног живота, ако хоћемо, да нам плодови данашње славе и победе за познија поколења буду што обилнија и што већа.

Слобода, која је никла из толиких силних жртава, не ће трпети људе ропски задојене, као ни оне, који у гресима својим збацише са себе облик човечји, те гоњени којекаквим животињским нагонима себичности, похлепом за што већим и непоштеним добитком, похлепом и слепом, те безобзирном жељом за влашћу, чине оно, што не би смели да чине —- чине оно чиме се најмање одужују сенима оних милијона палих хероја наших, чија се свежа крв пред очима нашим још и данас пуши!

Наша тешком муком и милијонима палих српских хероја стечена слобода хоће и жели човека, који ће -бити расадник истине, правде и љубави, човека, коме ће из душе, као из чисте кадионице извирати мирис, који ће. расчишћавати овај данас окужени ваздух, који је окужен и растрован гњилоћом и трулежом прошлог од Аустрије хередитираног болесног живота и те хередитерно болесне људе из данашњег нашег социалног и политичког живота темељито очистити и за навек уклонити. | /

Таког човека данас цео наш народ жељно очекује да дође! Њега већ одавно велике и несебичне душе, велики и генијални умови минулих поколења, као и данашње генерације изграђују. За њег се проли и море крви и жртвова најдрагоценије благо овога света. Такав човек има и мора да дође! И он ће доћи. За то нам јамчи Слобода, та мајка и колевка онога генија-човека, који нас ослободи и који нам донесе данашњу слободу. И као да чујем са свих страна тајанствени шапат ослобођеног робља: —

ЖЕНА | | 6