Жена

ЖЕНА. 327

Након удаје своје друге Зеире за Сафет-бега Капетановића — и ја сам се за вољу мога бабе у брзо након тога удала за богата старца. Још млада остадох удовица и више се не удадох.

Фати-ханум заћута. Ја ју неко време посматрах и видох јој на лицу израз неизмерне боли душе њезине. Видох, да се с нечим бори и да нешто хоће.

Наједном одви кесицу, извади амајлију, на којој се још увек могло видети лепо, бело лице са бујном, црном, коврчастом косом отменог младића, чији је поглед његових црних очију силно освајао.

Доиста, леп је био тај странац, рекох Фати-хануми.

Она као да се застиде од тих речи. Очи јој се напунише суза и да их скрије предамном, нагло спусти главу у јастук на миндеру, а за тим ману ми руком, "да одлазим. |

За сигурно јој бејаше жао, што у дубокој јесени свога живота одаде тајну срца свога !

Босна-Нови 1913. г. Соња Фетарова-Ћук.

Завист.

Завист је једно ружно, можда најружније људско осећање. Она је завијено признање наше рођене слабости, немоћи. Израз ситне пакости и просте мржње нижега према вишем, слабијег према јачем, горега према бољем.

Човек, заражен том одвратном болешћу, бесповратно је изгубљен, пропао. То је проклетник који носи у себи клицу своје властите несреће. То је биће осуђено да кроз цео живот непрестано осећа шта је „плач и шкргут зуба“. |

Добар и разуман човек радује се добру и на претку свију људи, осећа и дели туђ бол и туђу рздост, која му даје снаге и подстрека за све што је