Жена

352 ЖЕНА

мало седило и забављало домаћим и кућним разговорима, а око 10 сати угаси се светло у кући.

Девојке легоше. Јелена убрзо заспа здравим младеначким сном. Меланија устане, обуче се, боље покрије и затушка сестру, те приступивши прозору полагано га отвори и наслонивши се загледа се у звездано небо. Предавши се сањарењу заборавила је и где је и што је око ње.........

"Опазивши Озрен Јоцу и нехотице се заустави и рече: „Ја сам држао да сам овде потпуно сам!“ „БХ. што ћете, госп. Клаић, и мени се допада звездано небо“.

„Лепо, лепо! Онда ја одмах идем, да Вам не кварим расположења. Лаку ноћ, г. Илић!“ — и Озрен пође брзим кораком. | | „Станите! Станите г. Клаић“, пожури Јоца за "њим. „Дозволите да Вас мало пратим. Желио сам с Вама говорити о нечем — барем за мене — врло важном, а ево овде можемо несметано и неовисно од времена и друштва да се разговоримо. Молим Вас, посветите ми једно пола сата! Пристајете ли>»“

„Сутра, други који дан — кадгод изволите, али моментано не могу, јер нисам расположен или боље рећи налазим се у таквом душевном расположењу, _ којему осамљеност не само да најбоље прија, него је · управо неопходно потребна. Други пут ћу Вам и ове своје речи драге воље али и лакше објаснити, а сада извините. Лаку ноћ г. Илић и не тумачите криво!“

„Стани! Ни корака одавде!“ — викне узрујано Илић, скочивши једним грдним скоком пред Клаића. Раскорачио се и раскрилио једну руку преко стазе, а другу турио у џеп па обавио прсте грчевито око неког предмета. Груди му се надимају, те тешко дишући испрекидано настави: „Ја не могу даље овако! __ Ових мука нећу и не могу више трпити! Она не може бити и моја и твоја! Који те је усуд гурнуо