Жена

372 ЖЕНА ·

којих симпатичном силом своје властите душе посиже у душе других и тиме распреда тајанствене нити. У таквих је људи нешто величанственога, ради чега му се отварају свака врата сама од себе а свачије му поверење хрли, и он постаје исповедник многих — и без црне одеће исповедничке.

Ако потражимо темељ тајни његовога бића — у колико нам је то могуће — то ћемо увек наћи: чисту, њежну, све разумевајућу и све опраштајућу љубав "према ближњему. Иако се томе обично придружују још неки посебни дарови, ипак је главни узрок једино у тој дубокој љубави, која покреће у срцима других жива врела, помажући им тако да се ослободе и да кору над собом пробију.

Што се више будемо и ми сами настојали нато-

пити те љубави, тим ће нам се већма очи отваратна тим ће темељитије бити наше упознавање душа, тим "плодоносније наше настојање, да задобијемо над другима уплив и тако да у добру упливишемо на њихове душе,“ — заврши Озрен. „Као што сии Ти задобио над мојом душом силну моћ“ — помисли Меланија, а обрнувши се њему надода: „Хвала Вам! Настојаћу да се домогнем тог. чаробног прута.“

Иђаху неко време ћутке.

„Дакле: да се могне продрети у дубину нечије душе, потребна је најчишћа љубав! Не налазите ли да људи при томе много маркирају 2“

„И да, и не — већ према томе: од кога и под каквим приликама потиче,“ 8

„Па коју љубав сматрате најидеалнијом> — рече једва чујно Меланија, а сва ускипе да ће он изрећи оно, што њезино срце већ давно осећаше.

Озрен је разумео њезино питање те га прође нека топлина. Искрсну му пред очи Смиљка — ама се чини њезина слика блеђом спрам Меланије. Готово хтеде _рећи: „Твоју љубав сматрам најидеалнијом! — али